Naučni skup „Misao Vilhelma Rajha – šezdeset godina kasnije: Psihoanaliza i vođa“

Dvodnevni naučni skup „Misao Vilhelma Rajha – šezdeset godina kasnije: Psihoanaliza i vođa“ koji se održava na Fakultetu političkih nauka.

Učesnici:

Profesorka Filozofskog fakulteta dr Gordana Jovanović

Prof. dr Slobodan G. Marković

prof. em. dr Vukašin Pavlović

profesor Medicinskog fakulteta, prof. dr Ljubomir Erić,

profesor Filozofskog fakulteta, prof. dr Petar Jevremović,

profesor Fakulteta političkih nauka prof. dr Ratko Božović

prof.MA Milan Popov iz Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije Novi Sad.

dr Lino Veljak,

mr Obrad Savić

Doc. dr Marjeta Mencin-Čeplak sa Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani

profesor Filozofskog fakulteta dr Milanko Govedarica

Akademik Vladeta Jerotić

Dvodnevni naučni skup „Misao Vilhelma Rajha – šezdeset godina kasnije: Psihoanaliza i vođa“ koji se održava na Fakultetu političkih nauka, započeo je svečanim otvaranjem, uz uvodne reči dekana i organizatora skupa. „Rasprava o delu Vilhelma Rajha trajala je gotovo sve vreme tokom njegovog rada, a još više nakon Rajhove smrti,“ ukazao je dekan Fakulteta političkih nauka prof.dr Dragan R. Simić. On je istakao doprinos Rajhovog naučnog stvaralaštva za političke nauke, iskazujući zadovoljstvo povodom sazivanja pomenutog skupa.

Zatim se obratio predsednik Upravnog odbora Centra za demokratiju prof. em. dr Vukašin Pavlović, ističući značaj predstojećih panela i podsećajući na prethodne, koji su bili posvećeni Frojdu. „Smatram da je tema od izuzetnog interesa, ne samo u domenu psihologije, već i za antropološke, studije roda, društvene nauke,“ izjavio je dr Pavlović.

Profesorka Filozofskog fakulteta dr Gordana Jovanović bila je inicijator održavanja naučnog skupa, posvećenom radu Vilhelma Rajha. „Baveći se Rajhom, koji je nepravedno zanemaren, obrađuje se i tema psihologije vođe,“ navela je dr Jovanović. Takođe, ona je predočila kako je tumačenje Rajha podsticajno za razumevanje sebe, te i sveta u kome se živi.

Prof. dr Slobodan G. Marković saopštio je kako su organizatori ohrabreni prošlogodišnjim skupom o Frojdovoj misli, rešili da ga slične skupove organizuju svake godine. „Iako je Frojdova misao polazište, dobrodošla su i sva ostala stanovišta psihoanalize,“ rekao je dr Marković. Takođe, dr Marković smatra da je glavna ideja naučnog skupa ovog tipa skretanje pažnje na nesvesno.

Prvog dana naučnog skupa, panelom „Misao Vilhelma Rajha- šezdeset godina kasnije“ moderirala je prof. dr Gordana Jovanović. Najpre se obratio prof. em. dr Vukašin Pavlović, govoreći na temu „Zašto se mase daju politički varati“ i praveći analogiju sa fašizmom. „Osudu za pogubno ponašanje masa ne treba usmeravati ka vođi isključivo, već i ka samim podređenima,“ upozorio je dr Pavlović. Prema njegovom mišljenju, često u odnosu vođa i mase izostaje odgovornost intelektualnog sloja, kao dela srednje klase.

Sledeći panelista bio je profesor sa Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu dr Lino Veljak, koji je izlagao na temu „Odakle potreba za vođom“. „Psihologija i psihoanaliza ne mogu biti jedini univerzalni ključ onoga što se događalo i što će se događati,“ saopštio je prof. Veljak. On je zaključio kako modaliteti individualnog i kolektivnog delanja ne zavise samo od psiholoških karakteristika ljudi, već i od drugih faktora- poput socijalnih, ekonomskih i političkih.

O „Pricnipu vođe“ kao narednoj temi govorio je mr Obrad Savić sa Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum. „Izuzetan je značaj francuskog čitanja Rajha, po kojem je masovna psihologija fašizma jedina relevantna,“ istakao je mr Savić. Prema njegovim rečima, fašistički elementi postoje u svakome pojedincu, dok se, sa druge strane, on kao politički pokret razlikuje od ostalih jer krije tajnu o masovnom podražavanju ljudi.

Doc. dr Marjeta Mencin-Čeplak sa Fakulteta društvenih nauka Univerziteta u Ljubljani izlagala je na temu „Feministička percepcija V. Rajha“. „Dobrovoljno potčinjavanje žena se izjednačava sa pokornošću mase vođi,“ ukazala je dr Mencin- Čeplak, praveći analogiju između radikalnog feminizma i Rajhovog dela. Pozivajući se na feminističke autorke, zamerila je isključivost Rajha prilikom karakterisanja heteroseksualnosti kao jedine zdrave orijentacije.

Profesorka Filozofskog fakulteta dr Gordana Jovanović govorila je na temu „Vilhelm Rajh između socijalne kritike i naturalizma, kao i njegova aktuelnost“. „Njegova tranzicija u smeru naturalizma vodila je ka zanemarivanju spoljnih faktora i socijalnih uslova,“ kazala je dr Jovanović. Po njenom mišljenju, upravo je takva tendencija napravila odstup od marskističkih načela.

O temi ,,Psihoanaliza i vođa“ drugog dana naučnog skupa ,,Misao Vilhelma Rajha – šezdeset godina kasnije“ na Fakultetu političkih nauka govorili su član Srpske akademije nauka i umetnosti akademik Vladeta Jerotić, profesor Fakulteta političkih nauka dr Čedomir Čupić, profesor Filozofskog fakulteta dr Milanko Govedarica i predsednik Centra za razvoj Srbije dr Lazar Marićević. Moderator ovog panela bio je profesor Fakulteta političkih nauka i jedan od organizatora skupa prof. dr Slobodan G. Marković. Dan ranije (petak, 3. novembar 2017. godine) skup je svečano otvoren, a usledila su i izlaganja na prvom panelu i prateća diskusija.

Akademik Vladeta Jerotić govorio je o značenju vođe i vođstva od praistorije do danas. Naglasio je da svako živo biće ima potrebu da ga neko vodi. ,,Vođa je neko ko predvodi, upravlja, rukovodi, a manje vlada, dok se u 21. veku više govori o vođama koje vladaju. Čovek je inače prirodno i duhovno biće, tako da je neprestana borba između ta dva i oba bića imaju potrebu za vođom“, ističe akademik Jerotić.

Profesor Fakulteta političkih nauka prof. dr Čedomir Čupić naveo je da političke vođe pripadaju iracionalnim autoritetima. Dodao je da im je zajednička karakteristika harizma koju poseduju, odnosno neko svojstvo pomoću kojeg demonstriraju svoju moć nad okolinom. ,,Karakteri političkih vođa su nesporno složeni. Složenost proizilazi iz činjenice da se oni izdvajaju iz mase i ne pokazuju neke karakteristike koje su privlačne masama“, rekao je profesor Čupić.

Kritiku Rajhove ideje o seksualnoj revoluciji izneo je prof. dr Milanko Govedarica. Predstavio je Rajhovu ideju da se nakon seksualnog zadovoljstva menja razmišljanje, ali i Markuzeovu kritiku da je ovakvo shvatanje naivno. ,,Veličina Vilhelma Rajha jeste u provokativnosti. Osporavanje Rajha u teorijskom i u praktičnom obliku potvrđuje da je on dobro uočio problem koji je i dalje aktuelan“, predočio je profesor Govedarica.

Na osobine ličnosti bivšeg predsednika SAD-a Ričarda Niksona ukazao je dr Lazar Marićević. Smatra da je Nikson bio posebno interesantan zbog toga što je bio predsednik tokom najveće seksualne revolucije i zato što je posećivao psihijatra. ,,Nikson je zanimljiv, predstavlja oličenje američkog sna jer dolazi iz siromašne porodice. Bio je veoma nesiguran i anksiozan, a od anksioznosti se branio pridavanjem važnosti samom sebi i jačanjem svog ega“, zaključuje dr Marićević.

Na trećem panelu „Psihoanaliza, vođa i narcizam“ govorili su profesor Medicinskog fakulteta, prof. dr Ljubomir Erić, profesor Filozofskog fakulteta, prof. dr Petar Jevremović, profesori Fakulteta političkih nauka prof. dr Ratko Božović i prof. dr Slobodan G. Marković i iz Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije MA Milan Popov.

Profesor dr Ljubomir Erić je naglasio da je Frojd postavio temelj narcizmu kao razvojnom periodu u psihoseksualnoj genezi. On je smatrao da narcizam nije poremećaj ličnosti već dimenzionalno stanje ili proces. „Histerija, strah i panika su simptomi, odnosno lava koja izlazi iz vulkana. Suština je vulkan koji predstavlja samu ličnost“, rekao je profesor Erić.

Funkciju praznog mesta za vođu je objasnio profesor dr Petar Jevremović. On je zaključio da u čoveku postoji prostor za Boga ili vođu jer ga njegovo postojanje čini sigurnim, lociranim i fukncionalnim. „Pozicija vođe je šira i dublja od pozicije koja bi zahtevala prostu manipulativnost. On je uvek jedan, neprijatelja je mnogo“, kazao je profesor Jevremović.

Profesor dr Ratko Božović je ukazao na osobine narcističke osobe. Prema njegovim rečima narcis oseća da treba da bude priznat kao genije. „U narcisu je prisutna potvrda za afirmacijom i skriva se iza blještave maske. Svi mi na javnoj sceni smo narcisi, ali ne maligni“, dodao je profesor Božović.

Objašnjavajući nastanak vođstva u predindustrijskim društvima, profesor dr Slobodan G. Marković je naveo nekoliko odlika ranog vođstva. Najznačajnije odlike su da počiva na autoritetu i da je prolazno, te se pomera sa jedne na drugu kompetentnu osobu. „Dobra vest je da vođa nije nužan kada je u pitanju homo sapiens. Centralizacijom političkog sistema imamo pojavu monarha i niza podređenih vođa“, ocenio je profesor Marković.

Da Frojd objašnjava narcizam kao zaljubljenost u sebe izneo je MA Milan Popov. Taj narcizam je razvojni i predstavlja fazu koju treba prevazići usmeravajući svoju energiju ka drugima a ne sebi. „Za razliku od Frojda, Kohutov narcizam je presudan za očuvanje sebe. On ne predstavlja fazu koju treba preći, nego je nešto sa čime se živi“, zaključio je MA Popov.