21. Septembra 2019. godine održana je naučna konferencija Ψa i kultura III – Eros i Tanatos

Treća po redu konferencija Psihoanaliza i kultura, ove godine na temu „Eros i Tanatos”, održana je na Fakultetu političkih nauka. Tema konferencije nadahnuta je teorijom Sigmunda Frojda, a organizovao ju je Centar za britanske studije Fakulteta političkih nauka. Skup je organizovan povodom 80 godina od smrti Sigmunda Frojda koji je umro u Londonu 23. septembra 1939. Prvobitan plan bio je da se ovakvi skupovi organizuju jednom u dve godine, ali se na inicijativu prof. Čedomira Čupića i prof. Ljubomira Erića organizuju kadagod se steknu uslovi. Prvi skup pod naslovom „Aktuelnost Frojdove misli” održan je 2016., a drugi skup 2017. imao je dve tematske celine koje su se odnosile na misao Vilhelma Rajha i na psihoanalizu vođe. Sa ova dva skupa objavljeni su zbornici. Skupovi Psihoanaliza i kultura bave se uticajem nesvesnog na društvenu stvarnost i kulturu i okupljaju sve stručnjaka koji primenjuju bilo koji od dinamčkih psiholoških teorija u teorijskom ili prkatičnom radu.

Na otvaranju konferencije govorili su profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan G. Marković i profesor Univerziteta u Beogradu u penziji Žarko Trebješanin, koji su bili i inicijatori organizacije ovog skupa. Profesor Marković istakao je kako je od velikog značaja što je ova konferencija organizuje treći put. „Fakultet političkih nauka je pokazao sklonost za multidisciplinarno razmatranje društvenih, političkih i kulturnih pojava i zato dugujemo veliku zahvalnost Fakultetu za organizaciju ovog skupa“, objasnio je profesor Marković. Profesor Žarko Trebješanin istakao je veliki značaj ovog skupa za doprinos izučavanja psihoanalitičke teorije. „Ova konferencija okuplja velike stručnjake i danas ćemo imati priliku da čujemo mnogo zanimljivih izlaganjainspirisana Frojdovom teorijom“, ocenio je profesor Trebješanin.

Prvi panel pod nazivom ,,Frojd kao naš savremenik“, otpočeo je izlaganjem prof. dr Petra Jevremovića sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na temu ,,Psihoanalitička teorija na marginama Velikog rata“, profesor Jevremović imao je interesantna opažanja. ,,Frojd je inicijalno svoju psihoanalizu dizajnirao kao vrlo kamernu stvar. To je nešto što, kako sam kaže, ne trpi posmatrače, to je nešto što je između dvoje ljudi“, objašnjava Jevremović. On je analizirao beleške psihijatra Martina Papenhajma o razgorima s Gavrilom Principom u Terezinu 1916. i dao svoje pretpostavke kako su te beleše mogle da utiču na Frojda i psihoanalizu. Prof. dr Galjina Ognjanov s Ekonomskog fakulteta, održala je predavanje o vezi Frojdove psihoanalize i današnjih načina oglašavanja, ali i njenu upletenost u razvoj odnosa s javnošću. ,,Desio se veliki zaokret u teoriji i praksi odnosa s javnošću kada je ‘progresivnu eru’ u domenu publiciteta zamenila moderna era ‘manipulacije emocijama’. Progresivna era bila je zasnovana na iznošenju objektivnih činjenica, dok je era manipulacije osećanjima nastala tako što je grupa ljudi razumela kako da emocije mase usmeri na ostvarenje željenog cilja“, ukazala je profesorka Ognjanov. Ona je pojasnila i način na koji se Frojdova teorija, preko njegovog sestrića Edvarda Bernajza, pionira u oblasti odnosa s javnošću i propagande,  uticala na razvoj komunikacije s javnošću. Doc. dr Nataša Šofranac sa Filozofskog fakulteta u Beogradu govorila je na temu ,,Šekspir i psihoanalitička tumačenja“, analizirala je Šekspirove likove sa stanovništva psihoanalitičke teorije kao i uopšteno uticaj koji ova teorija ima na književnost, njena tumačenja i razvoj. Prof. dr Novica Milić sa Fakulteta za medije i komunikacije Univerziteta Singidunum, u sklopu teme ,,Frojd i Srbi u XXI veku”, doveo je u vezu Frojda i Srbe. ,,Moje pitanje je šta bi rekao Frojd da se svi Srbi sada poređaju na jedan kauč. To ne možemo znati, ali možemo zaviriti u njegove spise u kojima govori o ruljama”, našalio se Milić. On je u nastavku objašnjavao Frojdove teorije poslušnosti mase i izneo da je najčešća i najkompaktnija masa ona koja se kreće oko polovine ukupne mase stanovništva. On je analizirao i kakav efekat može da ima mitsko na stanje jedne grupe. Moderator prvog panela bio je profesor emeritus Fakulteta političkih nauka dr Vukašin Pavlović.

Na drugom panelu pod nazivom „Od Erosa ka Tanatosu“ govornici su podrobnije analizirali pojam Erosa i njegov odnos sa Tanatosom. Slobodan Nikolić iz Centra za dubinsko razumevanje snova IMAGO istakao je da se neuropsihoanaliza bavi psihičkim funkcijama i da snovi predstavljaju spontani izraz uma, te da ukoliko razumemo fenomene snova – možemo razumeti čitav koncept psihopatologije. Ukazao je na primere empirijske potvrde pojedinih Frojdovih nalaza u neruopsihoanalizi, i najavio je i prvo objavljivanje knjige iz ovog domena na srpskom jeziku. Prof. dr Žarko Trebješanin naglasio je da je pojam erosa od velikog značaja za psihoanalizu. „Eros je socijalni motiv koji teži povezivanju jedinica života u veće celine. On je lepak koji vezuje pojedince u socijalnim zajednicama“, kazao je profesor Trebješanin. Profesorka Univerziteta u Beogradu u penziji dr Jelena Đorđević ocenila je da su Eros i Tanatos pokretačke sile svetkovanja i da su same svetkovine apsolutna konstanta koja žilavo opstaje kroz celokupnu istoriju. Dušan Maljković, doktorand na Filozofskom fakultetu, govorio je o spoju erosa i tanatosa na primeru slučaja iz 1990-ih kada je harala epidemija side u gej populaciji SAD.

Treći panel pod nazivom „Nagon smrti i druga topika“, otvorio je moderator prof. dr Žarko Trebješanin i objasnio kako nagon smrti utiče na život čoveka. Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji dr Čedomir Čupić naglasio je da se nagon života kod ljudi ispoljava u bučnosti, a nagon smrti u tišini. Profesor dr Milanko Govedarica sa Filizofskog fakulteta istakao je da kod mnogih mislilaca postoji teza o tome da je duhovna kultura, u koju svrstavamo religiju, filozofiju i moral destruktivna po život, ali da nikada nije dokazana ta veza između duhovne kulture i smrti. Profesor dr Slobodan G. Marković izlagao je na temu kako je Frojdova prvobitna teorija o načelu zadovoljstva kao opštem psihičkom načelu evoluirala prema dulazimu nagona (eros – nagon smrti). Tu evoluciju pratio je kroz hronološki sled Frojdovih dela i preko obimne Frojdove prepiske s članovima Tajnog komiteta. Posebno je ukazao na centralnost Frojdovog straha od smrti u ovom periodu (1908-1920). Milan Popov sa Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije ukazao je da je nagon života nagon za nešto, dok je nagon smrti protiv nečega što predstavlja negativnu motivaciju koja pokreće čoveka isto koliko i pozitivna motivacija. On se osvrnuo i na nalaze neuropsihoanalize i njihov doprinos razumevanju psihičkih procesa ali i ukazao da je pojedine probleme i nedoumice moguće razrešiti samo interdiciplinarnim pristupom.

Prof. Žarko Trebješanin i Slobodan G. Marković najavili su, na kraju, pripremu trećeg zbornika Psihoanaliza i kultura.