Upišite na institutu specijalistički kurs „Psihoanaliza umetnosti“. Predavanja predstavljaju interdisciplinarno istraživanje odnosa savremene umetnosti i psihoanalize.
- Ključ za tajne odaje uma: Uvod u Frojda i anatomiju kreativnosti
- Biologija mašte: Neuropsihoanaliza igre, kreativnost i nagona za stvaranjem
- Melanholija, trauma i ponavljanje: Umetnost kao štit i neuroza
- Večna patnja na antičkoj sceni: Psihoanalitičko čitanje grčke estetike
- Dešifrovanje nesvesnog u tekstu i slici: Epistemologija psihoanalize kroz književnost i film
- Interaktivna psihoanaliza i rodjenje Ko-kreativne umetnosti
- Ključ za tajne odaje uma: Uvod u Frojda i anatomiju kreativnosti
- Biologija mašte: Neuropsihoanaliza igre, kreativnost i nagona za stvaranjem
- Melanholija, trauma i ponavljanje: Umetnost kao štit i neuroza
- Večna patnja na antičkoj sceni: Psihoanalitičko čitanje grčke estetike
- Dešifrovanje nesvesnog u tekstu i slici: Epistemologija psihoanalize kroz književnost i film
- Interaktivna psihoanaliza i rodjenje Ko-kreativne umetnosti
Postavljamo temelje. Istražujemo kako nesvesni konflikti postaju pogonsko gorivo za umetničko izražavanje i kako je Sigmund Frojd otvorio vrata razumevanju kreativnog procesa kroz mehanizme sublimacije.
Gde se susreću neuronauka i psihoanaliza? Analiziramo biološke i psihološke korene ljudske potrebe za igrom i stvaralaštvom, otkrivajući kako naš mozak i psiha sarađuju u činu maštanja.
Gde se susreću neuronauka i psihoanaliza? Analiziramo biološke i psihološke korene ljudske potrebe za igrom i stvaralaštvom, otkrivajući kako naš mozak i psiha sarađuju u činu maštanja.
Vraćamo se korenima zapadne civilizacije. Kroz psihoanalitičku lupu posmatramo grčku tragediju, mitove i antičku estetiku, istražujući zašto nas priče o arhetipskoj patnji i katarzi i danas duboko potresaju.
Praktični deo kursa. Učimo kako da primenimo psihoanalitičke alate na konkretna umetnička dela. Kako „pročitati” skrivene simbole na platnu ili prepoznati manifestni i latentni sadržaj u književnom tekstu.
Zavirujemo u budućnost i sadašnjost umetnosti. Kako se menja psihoanalitički prostor kada publika prestane da bude pasivni posmatrač? Istražujemo nastanak ko-kreativne umetnosti i interaktivne procese između umetnika, dela i primaoca.
Po završetku kursa institut izdaje polaznicima kursa sertifikate akreditovane od Evropske asocijacije interaktivnih psihoterapeuta, što mu omogućuje sekundarna vrata za upis na specijalističku obuku interaktivne psihoanalize na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije koja ukupno, traje dve godine.
Irina Deretić
Irina Deretić (novembar 1969) redovna je profesorka antičke filozofije i upravnica Instituta za filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Njena istraživanja obuhvataju antičku filozofiju, hermeneutiku, srpsku filozofsku baštinu i odnos filozofije i književnosti.
Autorka je šest monografija, priređivač sedam knjiga i više od 150 naučnih radova, objavljenih u uglednim međunarodnim časopisima i zbornicima renomiranih izdavačkih kuća, među kojima su Bloomsbury, De Gruyter, Springer i Peter Lang Verlag.
Kao gostujuća profesorka predavala je na univerzitetima u Jeni, Upsali, Vladimiru i Buenos Airesu. Članica je Izvršnog odbora Srpskog filozofskog društva, aktivno se bavi prevodilačkim radom i koautorka je putopisnog romana Itaka.
Sanja Popov
Sanja Popov je inženjer arhitekture. Završila je master studije na smeru Savremene teorije i tehnologije u arhitekturi, gde se posebno bavila odnosom teorije, kulture, društva i umetničke prakse, kao i kritičkim promišljanjem procesa stvaranja.
Već trinaest godina član je Filozofskog centra za psihoanalizu, a stručnim usavršavanjem pri Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije stekla je zvanje Interaktivni suportivni psihoanalitičar.
Kao dugogodišnji član tima Instituta i stručni saradnik, učestvuje u organizaciji nastave, stručnih skupova i konferencija, uređivanju i pripremi naučnih publikacija, kao i u kreiranju vizuelnog identiteta časopisa Agrafa i drugih izdavačkih i promotivnih materijala.
Arhitekta je konzervator sa iskustvom u oblasti zaštite kulturnog nasleđa.
Mirela Đukanović
Mirela Đukanović Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, gde je stekla zvanje profesora srpskog jezika i književnosti. Na Institutu za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu stekla je zvanje interaktivni suportivni psihoanalitičar, gde je takođe i stručna saradnica instituta.
Pored toga, recenzentkinja je i lektorka više romana i zbirki poezije. Njena primarna istraživačka interesovanja usmerena su na psihoanalizu umetnosti.
Radi kao profesor u srednjoj medicinskoj školi gde svojim učenicima pomaže u razvoju socijalnih i kritičkih odnosa, pružajući im alate za analizu i razumevanje društvenih i psiholoških dinamika.
Milan Popov
Milan Popov (1968) je doktorand na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu na odseku interdisciplinarnih studija. Pored završenih osnovnih i master studija filozofije završio je jednogodišnju specijalističku obuku psihoanalize na Sofijskom Univerzitetu.
Osnivač je časopisa za filozofiju psihoanalize „Agrafa“ i tvorac je pravca „Interaktivna psihoanaliza“, novog oblika filozofske prakse. Redovan je član najstarije akademske institucije na Balkanu – Srpskog Filozofskog društva kao i član Neuropsihoanalitičkog društva u Londonu.
Trenutno Milan Popov je direktor Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije u Novom Sadu i predsednik Evropskog saveza interaktivnih psihoterapeuta.