Konferencija „Filozofija i mentalno zdravlje 21. veka“ – Beograd 19.06.2026. godine – susret filozofije, psihoterapije i savremenih izazova ljudske egzistencije

Konferencija „Filozofija i mentalno zdravlje 21. veka“ okupila je istaknute filozofe, psihoterapeute, psihijatre, psihologe i istraživače iz Srbije i regiona sa ciljem da se kroz interdisciplinarni dijalog razmotre teorijski i praktični aspekti mentalnog zdravlja u savremenom društvu. Program konferencije obuhvatio je teme iz oblasti filozofske prakse, psihoanalize, psihoterapije, filozofije psihijatrije, književnosti i veštačke inteligencije, potvrđujući da pitanja mentalnog zdravlja danas prevazilaze granice pojedinačnih disciplina i zahtevaju širu humanističku perspektivu.

Konferenciju je otvorila prof. dr Nada Blagojević, osnivačica organizacije „Filosofski vrtovi“, izlaganjem o filozofskoj terapeutskoj epistemologiji i konceptu „singularne istine“ kroz reinterpretaciju helenističkih praksi i misli Mišela Fukoa. Njeno predavanje pokazalo je na koji način antička filozofija može predstavljati značajan resurs za savremene terapijske pristupe i praksu brige o sebi.

U okviru sesija posvećenih filozofiji psihijatrije, psihoanalize i psihoterapije učesnici su razmatrali različite teorijske modele razumevanja psihičke patnje. Posebno su se istakla izlaganja Matije Lazanskog o filozofskim osnovama antipsihijatrije, Mirej Paunović o odnosu misli Ronalda Lenga i Martina Bubera, Milana Damjanca o savremenim transformacijama subjektivnosti i Lazara Stanojkovića o lakanovskoj interpretaciji prelaska „od Edipa ka Telemahu“. Ove rasprave otvorile su značajna pitanja o granicama kliničkog i filozofskog pristupa mentalnim poremećajima.

Posebno zapaženo izlaganje održao je prof. Milan Popov, direktor Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije, koji je predstavio temu „Interaktivna psihoanaliza – oblik filozofske prakse“. U svom izlaganju Popov je ukazao na mogućnosti povezivanja filozofske refleksije i psihoanalitičke metodologije kroz koncept interaktivne pozicije, naglašavajući značaj dijaloga, samorazumevanja i kritičkog mišljanja u radu sa problemima mentalnog zdravlja. Njegovo izlaganje predstavljalo je jedan od centralnih doprinosa konferenciji u oblasti savremene filozofske prakse.

Veliku pažnju privukla su i izlaganja Gordane Medić-Simić o filozofskom nonkonceptu i kontemplativnim dijadama, kao i Nikole Ačanskog o ulozi svesnog iskustva u razumevanju mentalnih poremećaja. Njihovi radovi ukazali su na rastući značaj fenomenoloških i iskustvenih pristupa u savremenim istraživanjima mentalnog zdravlja.

Jedna od najposećenijih sesija bila je posvećena odnosu književnosti i terapijske prakse. Prof. dr Irina Deretić sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu održala je izuzetno zapaženo predavanje „Lav Tolstoj – Smrt u prvom licu“, u kojem je analizirala filozofske i egzistencijalne dimenzije suočavanja sa smrtnošću kroz književni tekst. Njen doprinos potvrdio je značaj klasične književnosti kao prostora za razumevanje fundamentalnih pitanja ljudske egzistencije i psihološkog iskustva.

U istoj sesiji, Željko Šarić govorio je o Kamijevom pojmu pobune kao odgovoru na egzistencijalnu depresiju, dok su Vuk Žikić i Konstantin Ađanin istraživali mogućnosti književnosti kao sredstva filozofske i terapeutske transformacije.

Završni deo konferencije bio je posvećen savremenim tehnološkim izazovima i pitanju odnosa jezika, mišljenja i veštačke inteligencije. Andrea Čontoš govorila je o uticaju veštačke inteligencije na mentalno zdravlje i budućnost ljudskog mišljenja, dok je Aleksandar Prica otvorio pitanja filozofske prakse kroz interpretaciju Ničeove misli. Konferenciju je zaokružilo predavanje prof. dr Milanka Govedarice sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu o Rortijevoj filozofiji psihoanalize. Njegovo izlaganje pružilo je značajan teorijski okvir za razumevanje odnosa između jezika, interpretacije i psihoanalitičkog mišljenja u savremenoj filozofiji.

Pored naučnih izlaganja, konferenciju su obeležile i promocije međunarodnog časopisa Psychotherapy Science Today Akademije za integralnu psihodinamsku psihoterapiju iz Rusije, kao i časopisa Filozofski savjetnik Hrvatskog udruženja za filozofsku praksu, čime je dodatno potvrđen međunarodni karakter skupa i njegova posvećenost povezivanju različitih teorijskih i praktičnih tradicija.

Konferencija „Filozofija i mentalno zdravlje 21. veka“ još jednom je pokazala da filozofija nije samo teorijska disciplina, već važan sagovornik psihoterapiji, psihijatriji i drugim naukama koje se bave čovekom. Kroz susret istaknutih istraživača i praktičara otvoren je prostor za nova promišljanja o prirodi mentalnog zdravlja, ljudske subjektivnosti i mogućnostima savremene filozofske prakse.