Međunarodna konferencija SANU Beograd 5-7 decembra 2023 – Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i nauci

U okviru serijala „Filozofija i nauka“, od 5 do 7. decembra, u organizaciji Srpske Akademije Nauka i Umetnosti i Filozofskog Fakulteta Univerziteta iz Beogarda u svečanoj sali SANU-a održana je trodnevna međunarodna konferencija pod nazivom „Objašnjenje i razumevanje u filozofiji i nauci“. Tom prilikom iz Instituta za filozofiju i interdisciplinarne studije Profesor Milan Popov izlagao je na temu Interaktivna psihoanaliza novi oblik filozofske prakse.

Tema konferencije usmeravala je na razlike između objašnjenja i razumevanja, koja potiče još iz 19. veka, koja je i dalje je u centru razmatranja filozofskih aspekata naučnog saznanja. Zasnivajući se na pretpostavci prema kojoj prirodne i društveno-humanističke nauke koriste dva suštinski različita metodološka pristupa, kao i na stanovištu prema kojem pirodnim i društvenim fenomenima vladaju različite vrste pravilnosti.

Objašnjenja prirodnih fenomena se zasnivaju na posmatračkim i eksperimentalnim uvidima u same relevantne fenomene, dok se društveni fenomeni i njihove pravilnosti mogu razumeti samo na osnovu posrednih posmatranja, jer su rezultat nedostupnih introspektivnih mentalnih stanja društvenih činilaca. Razlikovanje između objašnjenja i razumevanja takođe se nadovezuje na tradicionalnu podelu na „aristotelovska“ i „galilejska“ objašnjenja – na razliku između teleološkog („finalističkog“) i uzročnog („mehanicističkog“) objašnjenja. Sasvim okvirno, aristotelovska tradicija se oslanja na pitanje „Zašto?“, a galilejska na pitanje „Kako?“.

Ova dva pristupa različito određuju i cilj proučavanja relevantnih fenomena: prvi, zasnovan na objašnjenjima cilja na pravilnosti uzročno-posledičnih veza i njihovo predviđanje, dok je cilj drugog učiniti razumljivim već opažene činjenice i pravilnosti o društvenim subjektima u svetlu njihovih suštinski skrivenih introspektivnih stanja. Ovakva podela objašnjenja shodno „tradicijama“ pogodan je polazni osnov za raspravu o tome kako saznanje, filozofija i nauka zaista funkcionišu. No ključno filozofsko pitanje je da li su i u kojoj meri oba ova pristupa primenljiva na prirodne i društvene fenomene. Moguće je da u svim oblastima postoje elementi obe tradicije, ali da često oni sami i njihove veze nisu eksplicitne. Uočavanje ovakvih veza spada u domen filozofske analize i bila je centralna tema konferencije.

Upravo izlaganje profesora Popova sastojalo se u razmatranju praktičnog pristupa Interaktivne psihoanalize, novog oblika filozofske prakse. Analiziranjem interaktivnih pozicija (Razmatranje odnosa pojma sa okruženjem (sada i ovde) u momenatu kada analizandi doživljavaju specifične misaone aktivnosti, (vide i smatraju da upravljaju okolnom, predvidjaju budućnost itd.)) omogućuje se analizandima uvid u uzroke njihovih asocijalnih ponašanja koji utiču na njihov svakodnevni život. Naime, smatra prof. Popov, promena u shvatanju odnosa između pojma i okruženja u šizoidnim stanjima, ne isključuje potrebu subjekta za prilagođavanjem koje će mu omogućiti sigurnost svakodnevnog života. Oni novonastalu situaciju doživljavaju kao dvostruku manifestaciju sveta i okoline. Njihova svakodnevna realnost ispunjena je potragom za smislom i to ne samo u mehanističkom aspektu, već i potreba za teleološkim objašnjenjem. Rezultati njegovog istraživanja koje je sproveo na logičkim radionicama kod osobama sa šizofrenijom, pored neuroloških hipoteza, ukazali su i na potrebu analize mišljenja i njihovog odnosa sa okolinom analiziranog.

U trenutku kada morate da donesete odluku na kojima će se graditi vaš odnos u socijalnom okruženju ne posežese za instinktom, instinkti ne zahtevaju odluke. Instinkti su ugrađeni, to je automatski način reagovanja u situacijama od biološkog značenja. Međutim, život je mnogo kompleksniji da bi se sam nagon mogao izboriti sa okolinom te moramo naučiti o stvarima i načinu odnosa prema stvarima i ljudima. U specifičnom načinu mišljenja kod ljudi sa dijagnostifikovanom šizofrenijom, dva su osnovna pitanja koja se međusobno prepliću na putu ka smislu, kako i zašto. Ne nalazeći odgovore u novonastaloj situaciji, sa dozom nesigurnosti i straha, analizandi pokušavaju da se uključe u razgovor, ali su usredsređeni na preispitivanje logičke i jezičke interakcije sa okruženjem.

Oni često zanemaruju temu o kojoj sagovornici pričaju, što ih dovodi do poremećaja i u njihovim društvenim odnosima stvarajući nove obrasce ponašanja. Saznajni procesi kao virtualni material upravo su omogućeni kočenjem nagonsko intencionalnih procesa GABA neurotransmiterom, koji su utemeljeni u dopaminsakim putevima i ako ne nalazimo rešenje, naše ponašanje biće u skladu sa tim procesima. Učenje u složenim socijalnim odnosima daje nam fleksibilnost, međutim, posao odlučivanja je na nama navodi profesor Popov.