PRVI KONGRES ZA PSIHOTERAPIJU, SAVETOVANJE I KOUČING SRBIJE

 

„Razvoj ličnosti i životnih veština kroz psihoterapiju, savetovanje i koučing“ 22-24. 04. 2016.godine

PLENARNA PREDAVANJA:

Prof. dr Mikloš Biro: “Psihološka intervencija u kriznim situacijama”

Prof. dr Milorad Todorović: “Terapijske implikacije promenjene uloge oca”

Prof. dr Goran Golubović: “Treba li nam pravoslavna psihoterapija?“

Prof. dr Jovan Mirić: “Kognitivna i emocionalna strana moralnog razvoja kod nas: nalazi i istraživanja”

OKRUGLI STO: IZVORI MORALA KOD NAS

Moderator: Prof. dr Jovan Mirić

Učesnici: Doc. dr Velimir Popović, prof. dr Milorad Todorović, doc. dr Jelica Petrović, mr Nebojša Jovanović

SIMPOZIJUM: “Sposobnost za zrelu ljubav kao mozaik bazičnih emocionalnih kompetencija – pristup OLI Integrativne Psihodinamske Psihoterapije” voditelj dr Jelica Petrović

Radovi u okviru simpozijuma:

• Bazične emocionalne kompetencije: tolerancija na ambivalenciju i zrela ljubav, dr Jelica Petrović
• Bazične emocionalne kompetencije: Celovitost i konstantnost objekta i zrela ljubav, Dragana Deh
• Inicijativa i sposobnost za zrelu ljubav, Aleksandra Solujić
• Bazične emocionalne kompetencije: Volja i sposobnost za zrelu ljubav, Ivana Paunović
• Bazične emocionalne kompetencije: Tolerancija na frustraciju i sposobnost za zrelu ljubav, dr Maja Vučković
• Bazične emocionalne kompetencije: mentalizacija, neutralizacija i zrela ljubav, Renata Senić
• Sposobnost za ljubav kao mozaik bazičnih emocionalnih kompetencija, mr Nebojša Jovanović

Usmena saopštenja, blok: Psihoterapija

moderator: Marjan Tošić

• Marjan Tošić: “Gubitak u psihoterapiji iz ugla Emocionalnog metoda”
• Marjan Tošić: “Lekovito i nelekovito emotivno pražnjenje u psihoterapiji”
• dr Kristina Brajović Car:”Psihoterapija kao ko-kreacija i Savremeno tumačenje transfera u TA psihoterapiji”
• Jovanović Milan i Dragana Deh: “Jezik hipnoze Miltona Eriksona”
• dr Mirjana Đurđević: ”Dubinsko-psihološka analiza snova integrativnim pristupom (Frojd-Jung-Sondi) u svakodnevnoj praksi ”
• dr Maja Radanović: “Biblioterapisjki značaj dela Majkla Kaningema, osvrt na roman „Dok ne padne noć“
• Msr Dragana Jeremić: “Povezanost razvijenosti karaktera i nivoa mehanizama odbrane” – prikaz master rada
• Maja Svetozarević: “Sposobnost za rad i mobing“

Radionica:  „Značaj predbračnog savetovanja“, Milana Popović i Jelena Vesić

Radionica:”Igra i improvizacija kao metode razvoja”, doc. dr  Tamara Nikolić Maksić i Jelena Aleksić

Usmena saopštenja, blok: Razvojno-pedagoška psihologija

Moderator: dr Kristina Brajović Car

• Prof. dr Aleksandra Đurić: ”Porast zainteresovanosti studenata za nastavu kao rezultat povećanja stroukova i empatije profesora”
• Mirjana Kokerić: ”О.L.I. psihodinamski integrativni životni trening u radu sa učenicima i nastavnicima”
• Mag.psych. Mia Roje i bacc.univ.psych. Dominik Šmida: “Program osnaživanja i prevencije agresivnog ponašanja za djecu s poremećajem u ponašanju”
• Biljana Petrović: “Veštine komunikacije sa adolescentima
• Katarina Stanić: “Potrebe za koučingom kod nastavnika””
• Doc. dr Tamara Nikolić Maksić: “Socijalna terapija: praksa i metodologja razvoja”

Radionica: „Partnerska psihoterapija i primena terapijskog ugovora u radu sa parovima“, dr Kristina Brajović Car

Radionica: “Radikalno praštanje”, Dragana Deh i Milan Jovanović

Radionica: “Soul Fitness~sklad tela i uma”, Marta Jovanović

Radionica:  “Kretanje – put ka radosti”, Jasmina Bisiočić

SUBOTA, 23. april 2016. godine

PLENARNA PREDAVANJA:

Prof. dr Vesna Gavrilov Jerković: „Asimilacija kao vid integracije u psihoterapiji: transakcioni kontekst”

Prof. dr Tatjana Stefanović Stanojević: “Dezorganizovana afektivna vezanost: teorija i praksa”

Akademik Nada Pop-Jordanova: „Interakcija između mozga i uma: neki teorijski pristupi i aplikacije“

 

OKRUGLI STO: PREVAZILAŽENJE RAZVOJNIH ZASTOJA KROZ PSIHOTERAPIJU I SAVETOVANJE-PRISTUPI RAZLIČITIH MODALITETA

 

Moderator: mr Nebojša Jovanović

Predstavnici modaliteta: psihoanaliza (prof. dr Aleksandar Kontić), transakciona analiza (dr Kristina Brajović-Car), integrativna psihodinamska psihoterapija (mr Nebojša Jovanović), emocionalni metod (Marjan Tošić), grupna analiza (Vida Rakić Glišić), REBT (dr Gordana Nikić), geštalt (Katarina Krstić)

 

SIMPOZIJUM: „Novi dometi psihoanalize“, voditelj: prof. Milan Popov

Radovi u okviru simpozijuma:

• Osnove neuropsihoanalize M.Solmsa – Prof. Milan Popov
• Propaganda i čovekova želja u psihoanalizi Žaka Lakana – Oec.Nebojša Maksimović – Suportivni psihoanalitičar
• Logika Shizofrenije – Prof. Milan Popov
• Novi alati suportivnog psihoanalitičara – Soc.Miljana Vorkapić Viček – Interaktivni psihoanalitičar

 

PLENARNA PREDAVANJA:

Vida Rakić Glišić:”Između nade i očaja u psihoanalizi”

Mr Aleksandar Kontić: “Edvard Munk i kreativna regresija: jedna psihoanlitička studija”

Radionica: “Razvoj: Pitati ili odustati”, Marija Pavić

Usmena saopštenja: blok Zdravstvena psihologija

Moderator: dr Maja Vučković

• dr Maja Vučković: ”Holistički pristup pacijentu i uloga health coacha u procesu lečenja”
• Siniša Brlas: “Komunikacija u savjetodavnom radu s ovisnicima”
• dr Maja Radanović: “Prevencija psihijatrijskog komorbiditeta kod onkoloških pacijenata”
• Suzana Vemić: “Mogućnosti primene Reiki principa u ličnom rastu i razvoju”
• Milena Maksimović: “psihosocijalno savetovanje kao deo sveobuhvatnog tretmana zavisnika (TREATNET MODEL –UNODC)”
• Aleksandar Pejčić: “Primena majndfulnesa u prevazilaženju anksioznosti”
• Slađana Đukić: “Psihoterapija i healt-coaching u terapiji hroničnog bola (BODAR tehnika)”

Usmena saopštenja: blok Koučing

Moderator: Predrag FIlipović

• Mr Slađana Milošević, EIA akreditovan coach/mentor, ocenjivačica za coaching/mentorstvo EMCC EU: “Individualna akreditacija i akreditacija coaching/mentorskih programa EMCC-a”
• Prof. dr Đurđa Soleša Grijak: „Autentičnost kao snaga ličnosti u koučingu“
• Katarina Krstić: “Stavovi o razvoju kompetencija u velikim multinacionalnim kompanijama i preferirane metodologije razvoja”
• Predrag Filipović: “Strukturalni Personalni Brending – marketing u službi koučinga i ličnog razvoja”
• Marija Pavić: “Koučing sa pojedincem, grupom ili timom?”
• Olivera Stojanović: “Lični rast i razvoj hranitelja kroz koučing”

Radionica: “Upoznaj moj temperament i razumi me“, Garbiela Tričković

Radionica: “ALFA i KEG kartice – nove projektivne tehnike u psihoterapijskom radu”, Sandra Jovanović i Predrag Đorđević

Radionica: ”Razvojna transakciona analiza u organizacijama – Liderski stilovi i rad sa teškim ljudima”, Aleksandar Jovanović

Radionica: “Trening emocionalnih kompetencija”, Renata Senić i Sandra Jovanović

NEDELJA, 24. april 2016. godina

PLENARNA PREDAVANJA:

dr Ivan Ilić: „Psihoterapija kao šansa u adolescentnom razvoju“

Prof. dr Boris Kordić: „Psihoanalitičke teorije ličnog razvoja podstaknutog analitičkim procesom“

Psihijatar mr sc Snežana Alčaz: “Kognitivno-bihejvioralna terapija zavisnika od kocke”

Irena Antolić: “ Znanstvena ishodišta coachinga”

Radionica: „Inicijativa, pokretač psihe i sposobnost za ljubav i rad – OLI integrativni psihodinamski metod“, Ivana Paunović

Radionica: “Buđenje zahvalnosti”, Dunja Cigić

Radionica: “Pozitivna psihologija za skeptične koučeve”, Renata Takač Pejnović

Usmena saopštenja: blok Razvojno-sportska psihologija

Moderator: msr Jovana Trbojević

• Davorka Leoni: „Delotvornost psihološke pripreme u učenju i razvoju veština, sposobnosti i osobina sportista“
• msr Jovana Trbojević i prof. dr Jelica Petrović: „Uloga trenera i saigrača u formiranju intrinzičke motivacije kod mladih sportista “
• msr Jovana Trbojević, prof. dr Jelica Petrović, msr Marina Oros: „Značaj porodičnog sistema za razvoj detetove emocionalne sigurnosti“
• Vanja Mialović: “Primena teorije životnog skripta u radu s adolescentima”
• Msr Sunčica Jovanović: “Individualni i grupni koučing košarkaškog pionirskog tima – prikaz slučaja”
• Dubravka Radusinović: “Fotografija vredi 10000 reči: Upotreba fotografije u savetodavnom i psihoterapijskom radu”
• Dubravka Radusinović: “Razvoj emocionalne inteligencije kroz fotografiju”

Radionica: “Šta je ljubav? – Kako voleti sebe i kako voleti druge”, dr Milan Radovanović

Radionica: “Autentičnost ličnosti u svrhu lične promocije i pospešivanja posla”, Predrag Filipović

 

Apstrakti izlagača: NOVI DOMETI PSIHOANALIZE

Milan Popov

Institut za Filozofiju i interdisciplinarne studije N.Sad

ceripsrbija@yahoo.com

Osnove neuropsihoanalize M.Solmsa

Pokušajmo da razumemo teško pitanje šta je um? To je takođe i veoma važno pitanje jer, na kraju krajeva, pita Solms, šta si ako nisi svoj um? Ova stvar, um, je proučavana iz mnogih disciplina. Psihoanaliza proučava i tretira um a tu su i obimna priučavanja Filozofije i  Psihologije dok Psihijatrija tretira poremećaje uma. Neuronauka proučava aparat uma, zapravo čak i kompjuterska nauka putem discipline veštačke inteligencije može tvrditi da proučava um. Odgovori, doduše koje mogu pridodati pitanju šta je um su suptilno različiti smatra M.Solms. Dakle, da odgovore koje tražimo moraju premostiti sve ono što te discipline doprinose. Posmatrajmo umetnost. O čemu su umetnička dela ako ne o životu uma? Ako stvarno želimo da odgovorimo na pitanje, šta je um zapravo onda sve ove discipline, svi ovi pristupi imaju nešto da doprinesu. M.Solms baš tim putem želi da pokuša da spoji sve zajedno perspektive, odgovore, dokaze, pristupe svih tih različitih disiplina, sve te različite metode kako bi došao do odgovora, šta je um. Ključna pitanja za Solmsa su: Zašto imamo um? Za šta služe umovi? Šta to um radi, i na primer, kako se to razlikuje od onoga što mozak radi? Dakle ovakav transdisciplinarni, interdisciplinarni, integrativni pristup on zove neuropsihoanaliza. Autor ovog rezimea na izlaganju približiće osnovnu ideju o vlasništvu uma M.Solmsa iz neuropsihoanalitičke perspektive kao što su subjektivnost, svest, intencionalnost i agencija.

Ključne reči: neuropsihoanaliza, svest, subjektivnost, interdisciplinarnost.

 

Nebojša Maksimović

Filozofski centar za psihoanalizu

nebojsa.max@gmail.com

 

Propaganda i čovekova želja u psihoanalizi Žaka Lakana

 

Današnje društvo se često naziva potrošačko. Međutim, potrošnja je samo sredstvo za zadovoljenje čovekovih potreba. Da li to znači da članovi današnjeg društva imaju više potreba nego članovi nekog ranijeg društva, pa je potrošnja onda uočljivija pojava nego što je ranije bila? Šta je to što potrošnju stavlja u centar pažnje da su potrebe modernog čoveka više zadovoljene nego potrebe nekog ko je živeo pre? Naši preci su imali potrebe i zadovoljavali ih, zašto onda njihovo društvo nije nazvano potrošačkim? Da li moderna propaganda pravi ovu razliku koristeći razvoj tehnologije i komunikacionih kanala kao što su radio, TV i internet, koji brzo dođu do potencijalnih potrošača obuhvativši veliki deo populacije? Šta  to čoveka čini potrošačem i zašto kupuje toliko te na koji način se motiviše da svakodnevno kupuje ili makar da želi nešto da kupi? Čemu služi propaganda koja utiče na stvaranje potreba kod čoveka ili samo služi da usmeri čovekove postojeće potrebe ka zadovoljenju? Na ova danas aktuelna pitanja iskustva psihoanalize i teorija,  Žak Lakana možda mogu da ponude adekvatne odgovore ili da nas bar usmere u daljem razmišljanju i traženju odgovora.

Ključne reči: psihoanaliza, propaganda, želja, potreba, motiv, Lakan.

Milan Popov

Institut za Filozofiju i interdisciplinarne studije N.Sad

ceripsrbija@yahoo.com

Logika Shizofrenije

 

Autor ovog rezimea na predavanju približiće učesnicima specifične oblike zaključivanja kod ljudi za koje se smatra da boluju od shizofrenije. Oblici sadržine misaonih odredbi jesu pojam sud i zaključak, a poimanje, suđenje i zaključivanje su procesi mišljenja kojima se shvata suština predmeta mišljenja. Modalitet predstavnog mišljenja, pred-vidno mišljenje sadrži i oblike misaonih odredbi i procese mišljenja. Uzimanje za tačnost pogrešne premise je ključni nosilac problema jer pojam je misao koja iskazuje suštinu predmeta mišljenja, a svi pojmovi se zasnivaju na izvesnim iskustvenim elementima koji imaju društveni, a ne čisto subjektivni karakter. U pred-vidnom mišljenju zapažamo neke pojave koje su novo iskustvo i umesto da im se preda karakter subjektivnog doživljaja daje mu se karakter objektivnosti. Po formalističkoj teoriji pojam je najelementarnija forma mišljenja dok pred-vidno mišljenje mogli bi protumačiti kao subjektov početak mišljenja o mišljenju, tačnije početkom upoznavanja sa svetom logike. Termini se mogu odnositi na postojeće ili nepostojeće objekte, međutim oni ne mogu biti ni istiniti niti lažni. Istiniti ili lažni mogu biti samo stavovi-veze između termina. Kod modaliteta pre-pred-vidnog mišljenja malo je složeniji način zaključivanja. Činioc koji se nalazi u takvom stanju mišljenja vrši novi subjektivni zaključak o vremenu i prostoru, smatrajući zaključak za objektivan. Modalitet predstavnog mišljenja, pripada tipu iracionalnih mišljenja međutim isto tako može nastajati i egzistirati  sa apsolutno racionalnim elementima mišljenja koji ga dovode do predstavne intelektualne intuicije.

Ključne reči: logika, pojam, mišljenje, sud, zaključak.

 

Miljana Vorkapić Viček

Institut za filozofiju i interdisciplinarne studije

mmefisto84@yahoo.com

 

Novi alati suportivnog psihoanalitičara

 

Podrška analizantu, sve vreme trajanja psihoterapijskog procesa glavni je terapijski činilac i osnova psihološkog rada u suportivnoj dinamičkoj psihoterapiji. Ona se zasniva na direktnim merama za ublažavanje ili otklanjanje simptoma, održavanje, obnavljanje ili popravljanje samopoštovanja, strukturalnih funkcija i razvoja veština prilagođavanja povezanih sa efikasnim funkcionisanjem. Suportivna psihoterapija se bavi utvrđivanjem i analizom simptoma, interpersonalnim odnosima u svakodnevnom funkcionisanju i utvrđivanjem obrazaca emocionalnih odgovora i ponašanja. Kada je reč o terapijskom odnosu za suportivnu psihoterapiju su bitne njegove tri komponente: konfiguracija između transfera i kontratransfera, realan odnos između pacijenta i terapeuta i terapijski savez. Suportivna psihoterapija se više usmerava na realan odnos, situaciju sada i ovde, i obuhvata autentično uzajamno sviđanje bez iskrivljenja koja su karakteristična za transfer. Podrška u psihoterapiji je uvek poželjna i čini prećutan deo mnogih terapijskih modaliteta. U toku psihoterapijskog procesa terapeut primenjuje dve vrste tehnika, kontekstualne i taktičke. U kontekstualne tehnike spade dijalog sa klijentom ili aktivni konverzacioni stil i stalna procena razvojne snage i deficit klijenta. U taktičke tehnike spadaju: građenje terapijskog saveza (izražavanje interesovanja, empatije i razumevanja), poboljšanje samopoštovanja (pohvala, umirivanje i u njenom sastavu normalizacija, ohrabrivanje i u njegovom sastavu podsticaj), jačanje ego funkcija i izgradnja veština (davanje saveta, proces podučavanja). Osim navedenih tehnika, u širem smislu, odnosno u psihoanalizi i psihoanalitičkoj psihoterapiji postoje još neke psihoterapijske intervencije koje se primenjuju po potrebi. U jednostavne psihoterapijske intervencije spadaju: ponavljanje izjava klijenta, isticanje značajnih izjava, prihvatanje klijentovih izjava, reflektovanje emocija, povezivanje stvari i održavanje potrebne napetosti. Osim jednostavnih u terapijske intervencije spadaju i suočavanje ili konfrontacija, rasvetljavanje ili klarifikacija, interpretiranje ili tumačenje (horizontalne interpretacije, vertikalne, interpretacije sadržaja, probne, autoritativne, simboličke, interpretacije odbrane, mutacione, ekstratransferne, rekonstruktivne…), ohrabrenje na razradu, empatijsko potvrđivanje, psihoedukativna intervencija, savet i pohvala itd.

Ključne reči:  psihoterapija, terapijski savez, taktičke tehnike, intervencije.